Galvanska struja koja podrazumeva primenu  jednosmerne konstatne struje. Fiziološko dejstvo galvanske struje se ogleda u promeni vazomotora, što dovodi do vazodilatacije i pasivne hiperemije; promeni tonusa i nadražljivosti mišića (kod paretičnih i paralitičnih  mišića); smanjenju bola ; trofike i metabolizma tkiva ( u procesima reparacije).

Elektroforeza lekova je unos leka u organizam putem konstane jednosmerne struje (omogućuje brz prolaz leka do obolelog dela ).

Dijadinamične struje čine serije različito modulisanih impulsa galvanske struje.

U terapiju su uvedene 1960 godine a uveo ih je francuski stomatolog Bernard te se često nazivaju i Bernadove struje. Terapijski efekti dijadinamičkih struja su: analgezija-smanjenje bola; vazodilatacija krvnih sudova, smanjenje spazma mišića, poboljašavanje cirkulacije i resorpcija ekstravazata;stumulišu se neaktivni mišići kod kojih nije oštećena intervacija.

Elektrostimulacija mišića se vrši eksponencijalnim strujama koju čini galvanska struja impulsnog toka. Ovakvom strujom se izaziva kontrakcija mišića  kod oduzetih mišića u stanjima perifernih oduzetosti

Interferetne struje su struje  kod kojih se interferencijom dve naizmenične struje srednje frekvence dobije naizmenična struja niske frekvence u dubini tkiva. Na ovu ideju dolazi  Austrijanac Nemec, te se često nazivaju i Nemecove struje. Terapijski efekti su smanjenje bola (analgezija); stimulacija cirkulacije i regeneracija tkiva.

Kratkotalasna dijatermija- primena visokofrekvetne struje. KT ispoljava dejstvo na cirkulaciju ( aktivna hiperemija, poboljšavanje venske i limfne drenaže); dejstvo na nervni sistem ( redukcija bola, povećanje nervne sprovdljivosti, inhibicija simpatikusa); dejstvo na mišiće ( relaksacija i smanjenje tonusa); dejstvo na vezivno tkivo ( poboljašva se elastičnost i istegljivost); poboljašava se  metabolizam.

TENS ( transkutana elektro- neuro stimulacija ) – najdelotvornija metoda kontrole bola, bilo akutnog ili pak hroničnog bez ikakavih sporednih efekata

Ultrazvuk čini zvučni talasi preko 16 KHz koji se prostiru u obliku longitudinalanih talasa izazivajući periode dilatacije i kompresije ( pritisak i razređenje).

Terapijski efekti ultrazvuka potiču od njegovog mehaničkog, toplotnog, fizičko-hemijskog i neurorefleksnog dejstva na ljudski organizam. Najvažniji terapijski efekti ultrazvuka su: analgetičko dejstvo (protiv bola); antiinflamatorno ( protiv zapaljenja); spazmolitično- smanjuje spazam tj.”grč” mišića; povećava lokalnu cirkulaciju; smanjuje otoka i depozite kalcijuma u sluznim kesama i drugim tkivima; deluje reparatorno ( pospešuje zarašćivanje tetiva posle povreda i sutura ); poboljšava ekstenzibilitet tj. rastegljivost ožiljnog tkiva jer ima dublji toplotni efekat na zglobne kapsule, ligamente i tetive (zato se i koristi  kod kontraktura zglobova, kao uvod u vežbe istezanja i ožiljaka).

( za razliku od primene leka putem elektroterpije lek može prodirati dublje do 50 mm)

Prva otkrića magnetizma datiraju od još od starih Grka i Kineza.U provinciji u Maloj Aziji koja se zvala na Magnezija, Grci su vadili rudu magnetita . U XVII veku Wiliam Gilbert , otkrivač elektriciteta, preporučuje magnete za lečenje. Poznat psihijatar tog vremena Mesamer navodi da je naše telo magnet. Blokiranje magnetih talasa dovodi do pojave bolesti,a uspostavljanje ponovnog toka magnetnog polja našeg tela možre dovesti do ozdravljanje, što se postiže trljanjem tela sa magnetom. Mesmer je kasnije proglašen varalicom,i tada prestaje interesovanje za magnete trajalo do XVIII veka.Od tada zahvaljući  Glaisault-u ponovo raste   interesovanje za magnete u cilju lečenja obolelih. Le Nobl ( 1777) je ipak prvi medicinskom svetu predstavio magnete i njihove učinke na organizam.Drozdev ( 1879)zapaža dase od ljudi koji su izloženi dečovanju magmneta na mestui primene pojavljuje nespecifična nadrazaj

Novija naučna istraživanja jasno ukazuju da se život na zemlji razvijao pod uticajem mnogih faktora među kojima značajno mesto zauzimaju električna i magnetna polja.

Zbog dejstva elektromagnetnog polja na nivou ćelije, menjaju se  njene fizičke osobine, kao i hemijski i biološki procesi-povećava se sadržaj kiseonika , povećavaju  se izvori energije ćelija- ATP,..) iz čega proizilaze  mnogobrojna terapijska dejstva na ceo organizam, kao što je: antiflogističko (antiinflamatorno – protiv zapaljenja); analgetičko (smanjenje bola) ; antiedematozno dejstvo (smanjenje otoka);  poboljšava se oksigenacija tkiva; poboljšava se metabolizam; poboljšava se  protok krvi i limfe, smanjuje viskoznost i koagulabilnost krvi (dejstvo na endotel krvnih sudova); stimuliše se regeneracija tkiva; stimuliše se osteogenezu- obnavljanje koštanog tkiva; smanjuje se tonus spastičnih mišića; stimuliše se imunološki sistem (jačaju se odbrambene snage organizma)
Prednosti elektromagnetoterapije su :
-ubrzanje zarastanja kostiju nakon preloma – stimulacija stvaranja kalusa
-moguća primena i za vreme gips-imobilizacije
-moguća primena i pri postojanju metala u tkivu
-snažno antiedematozno dejstvo (smanjenje otoka) i analgetsko dejstvo (smanjenje osećaja bola)
-poboljšanje imunoloških snaga organizma
-poboljšanje cirkulacije i određenih osobina krvi ( smanjenje agregacije trombocita )

Zbog svojih brojnih pozitivnih efekata ovaj vid lečenja  ima široku primenu ne samo u reumatologiji, fizijatriji već i u ortopediji, sportskoj medicini , neurologiji u okviru  termoterapije primenjuju se  toplotne ili hladne procedura u svrhu lečenja. Toplotna procedura čini  aplikaciju  parafina. Hladne procedure čine krioterapiju ( primena leda ), koja se vrlo često koristi kod uplanih procesa

Prema svojim biološkim efektima  nju čini:

Infracrveni zraci su zraci talasne dužine od 770 milimikrona do 50 mikrona i više .

Prema talasnoj dužini oni se dele na: infraruž A ( 770-1500 milimikrona); infraruž B ( 1500 milimikrona do 3000 milimikrona), infraruž C ( 3do 50 mikrona i više).

U suštini to su toplotni zraci, koji imaju toplotni efekat na organizam koji se može manifestovati lokalno  ili refleksno preko refleksnih zona , pri čemu se efekti ispoljavaju preko refleksnih mehanizama.

Lokalni efekat na koži nastaje posle nekoliko minuta, tako se prvo javlja crvenilo, a nakon 5 min eritem  koji obično traje oko 1 sat nakon terapije . Usled vazodilatacijom nastaje  brža cirkulacija krvi , ubrzan metabolizam , ubrzana limfne cirkulacije i relaksacije mišića . Funkcija i efekat infraruža je pre svega u tome što  proizvodi hiperemiju i tako pretstavlja uvod za kinezitretman, masažu organizma ili bolju resorpciju leka koji se aplikuje elektroforezom.

Indikacije za primenu infraruža su: sinusitis, rinitis , distrorzija , luksacija , miozitis, hematom kao uvod u masažu i kinezitretman.

Ultravioletni ili ultraljubičasti zrake prema talasnoj dužini čine zraci: tip A ( talasna dužina od 315-390 nanometra) ; tip B ( talasna dužina od 315 do 280 nanometra) i tip C ( ispod 280 nanometara )

Najvažnije biološko dejstvo ispoljavaju talasi tip B.

Biološko dejstvo UV zaraka ispoljava se u sporom delovanju , postepenom i protrahovanom dejstvu pri čemu se efekat ozračenih delova manifestuje u vidu eritema koji se javlja posle nekoliko sati taj period se naziva latentni period a pigmentacija se javlja posle nekoliko dana .

Efekat UV zraka može biti opšti, lokalni i refleksni. U okviru opšteg efekta dolazi do limfocitoze , povećava se izlučivanje mokraćne kiseline , normalizuje se holesterolinemija , povećava se laktacija i popravlja se anoreksija. Lokalni efekat se manifestuje lokalnom stimulacijom metabolizma, ubrzanom epitelizacijom i granulacijom. Lokalno se ispoljava baktericidni efekat

Refleksno dejstvo se dobija refleksnim dejstvom na organe preko HAED-ovih  čime se postiže povećanje lučenja želudačnog soka , ubrzava se peristaltika creva i smanjuje se bol.

LASER (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation), prevodu  znači svetlost pojačana stimulisnom emisijom i prestavlja fascinatno otkriće XX veka.

Na ideju o stimulisanom zračenju je došao još Ajnštajn 1917 godine ali je trebalo da prođe mnogo godina dok se ta ideja realizovala. Lasersku svetlost čini stimulisana emisija elektromagnetnog zračenja iz spektra nejonizujućeg zračenja .To je veoma usmeren snop koherentne monohromatske (infracrvene,vidljive ili ultraljubičaste) svetlosti. U fizikalnoj medicini koriste se terapijski tj. biostimulativni laseri.To su laseri male snage, koji ne izazivaju termički efekat i morfološke promene obasjanog tkiva.Terapijska dejstva lasera se ogledaju u: snažnoj analgeziji (smanjenju bola); snažnom antiinflamatornom i antiedematoznom efektu  (protiv upalno , smanjenju otoka) i izrazitom biostimulativnom dejstvu (regeneriše-obnavlja tkivo).

Prednosti lasera su:

- skraćenje vremena lečenja;

- može se primeniti u akutnoj fazi jer je atermička procedura – ne zagreva tkiva!

- pozitivan uticaj na regeneraciju kosti, regeneraciju perifernih nerava, mišićnih vlakana i kože.

Pored brojnih patoloških stanja  reumatologiji , odličan je  terapijski izbor kod sportskih povreda, kao i kod rana koje sporo zarastaju kao što su varikozni ulkusi (ulcus cruris).